Prekookeanska putovanja
5. april 2006.

Pojavom kompanija koje nude jeftine avio karte, potpuno se promenio stil letenja po Evropi. Najveći broj kompanija danas nudi raznorazne popuste. Da bi to mogli da izdrže, usluga koju pružaju prilicno je ogoljena. Retko ćete danas na evropskim letovima dobiti više od sendviča i jednog pica. Sem ako niste u prvoj/poslovnoj klasi (mada to dodatno jelo i piće košta kao Svetog Petra kajgana). Kompanije kao JAT nude samo bezalkoholna pića. A veliki broj naplaćuje svu hranu i piće koje poželite. Sve to svodi kontinentalne letove na "autobus" varijantu.

Osećaj

Stoga je prilika da osetite draž pravog letenja jedino u interkontinentalnim letovima. Eh, sada: ko leti tako daleko. Nažalost, mnogi naši koju su krenuli ka boljem svetu ranije ili kasnije (vidi moj raniji prilog P002 Otići).

Meni se, hvala Bogu, posrećilo da nekoliko puta doživim i to iskustvo. Prva putovanja (Irak '85 i '87; Kuvajt istih godina; Kina '89; Tajland, Singapur i Koreja '91; Čile 99; Južna Afrika 99) činila su se samo kao malo duža i napornija verzija evropskih letova. Već odlazak na Svetski skautski dzembori u Tajland preko Jordana i prošlogodišnji seminar u Indiji nagoveštavali su da se radi o specifičnostima. Sada, u avionu koji me nosi ka Bangladešu, osećam razliku.

Avion

Najpre, avioni koji lete tako daleko neumitno su grdosije. Od samog ulaska osećate kako ste ušli u "hram" letenja. Prostranstvo, dugačak trup, 7 do 10 sedišta u redu, obilje ljudi (do 258), brojna posada... sve to odmah projektuje specifičan osećaj. Ovaj Boing 767-300 ima raspon krila 47,57, visok je 15,85 a dugačak 54,94 metara. Maksimalnom brzinom od 930 km/h može doleteti do 13.137 metara.

Izgled

Sedišta, u principu, nisu mnogo udobnija nego u standardnim avionima. Posebno se žalim na Lufthansu. Sećam se njihovog leta ka Johanesburgu gde sam se vrteo u toj stoličici kao prase na ražnju. Stoga je pametno već kod kupovine karte naglasiti koje mesto u avionu želite. Meni, zbog dužine (posebna mera za ljudsku vrstu - što bi rekli "Maratonci"), odgovaraju barem sedišta u prolazu (da ispružim "grisine"). Ako se radi o redu u kojem je izlaz za slučaj opasnosti ili prvom redu izmedju odeljaka u avionu (ovu prekookeanskih imaju obično 3 takva odeljka), eto prilike da se ispružim i olakšam let. Tek na pola ovog puta, u Beču, shvatio sam da postoji mogućnost da se rezerviše takvo mesto i odmah sam zagradio jedno za povratak. Da sam bio pametniji, ne bih sada ovo kucao na kolenima jer je indus ispred mene lagodno oborio svoje sedište meni do brade.

Zabava

Ipak, da ne pomislite da je sve baš crno (po našem starom običaju i ja često najpre istaknem negativnu stranu), sedišta su se mnogo popravila nego ranije. Danas, na interkontinentalnim letovima, svako sedište ima svoj poseban sistem odabira zanimacije. Možete slušati dvadesetak raznih muzičkih kanala (klasična, laka, rok i pop, svetska, dečija i džez muzika) ili odabrati izmedju nekoliko filmova. Medju njima je i nekoliko prilagodjenih svakom posebnom putovanju. Na ovom putu ka Delhiju imao sam i čuvene Bolivudske filmove i tradicionalu indijsku muziku. Pored toga, mogao sam da odaberem vesti i informacije (ceo CNN dnevnik; podaci o raznim gradovima u kraju u koji se leti; podaci o kompaniji koja me prevozi - hvala Austrianu za dobru uslugu), informacije o letu (gde smo, koliko još ima do odredišta - u kilometrima i satima, koje je vreme u odredištu, brzina kojom jezdimo, na kojoj smo visini, koja je tu temperatura - obično oko -60, i slučno). Evo, pišem iznad Jerevana, na 4 sata i 2 minuta ili 2.320 milja od Delhija, gde je sada 18:48 a stelanje će biti u 23:50. Ono što je poslednja novost je da možete videti sliku sa kamera na avionu koje gledaju ispred i ispod. Kao da ste pilot ili u formuli 1. Pogotovo kod poletanja i sletanja.

Postoji mogućnost slanja e-mailova, telefoniranja, poruka putnicima na drugim sedištima, slanja faksa ili pretraživanja Interneta. Doduše, ne na svim letovima i ne za sve kategorije putnika (opet priča sa prvom klasom). Nudi se i odabir porodičnih ili pojedinačnih igara, pa čak i kockanja u Kasinu Austria.

Hrana i piće

U stvari, ono što me je ponukalo da pišem o prekookeanskim letovima su hrana i piće. Služi se topli obrok! To se, najpre, teško može dobiti po Evropi. Dakle, ceo stočić ispunjen jelom (indijsko vegetarijansko ili piletina), salata, više vrsta hleba, puter, svakakva pića (obično počnem belim pa nastavim crnim vinom), desert (ko ga jede), kafa ili čaj. Sjajan je osećaj imati dobro crno vinu u ruci i Mocarta u slušalicama.

Doduše, kako se sećam, u Argentinian-u prema Čileu, posada se ubila služeci piće kada namignete, a ovi ovde imaju nekoliko tura. Mada verujem da bi doneli da tražim.

Ipak, da ne preterujem.

Čekanje

Možda je najveći problem čekanje na ulazak ili izlazak iz aviona. Ipak treba svu tu bulumentu putnika pregledati, uzeti bording karte, proveriti težinu prtljaga, smestiti na mesto. Zato se putnici za prekookeanske letove pozivaju barem pola sata ranije nego ostali.


Toliko, za sada. Možda do kraja leta ili u povratku nesto dodam ovom prilogu.